Madresi i ovaj album su svakako pank osveženje na sceni prepunoj melodičnih pankera koji vrte istu muziku kroz celu diskografiju, a samo menjaju teme od piva, preko nevernih žena do loših političara koje mrze, ali ništa ne čine da se bilo šta promeni Madresi su bend koji previše ne koristi moderna sredstva reklamiranja, nego se vodi staromodnom tehnikom „od usta do usta“. Zbog toga njihova dosta zanimljiva muzika i priča ostaje nepoznanica za mnoge slušaoce kojima bi verovatno bila zanimljiva da za bend znaju. Drugi album nosi dosta novije i svežije pesme, koje su napisane u poslednjih par godina, dok su na prvom albumu numere stare oko deset i više godina. Ne primeti se drastična razlika, što samo svedoči o principijelnosti benda, tj. njegovog frontmena Vladimira, koji snima sve gitare i vokale, dok perkusije programira u nedostatku mogućnosti za snimanje živog bubnja. Pesme su vrlo jednostavnog sklopa, par strofa koje su prožete refrenima, zatim blagi odmor uz solažu, na koju se nadovezuje poslednji refren, često moduliran za koji stepen više, kako bi ostavio snažan poslednji utisak. Oseti se ogroman utisak Ramones-a u svakom aspektu, od jednostavnih rifova do jednostavnih lirskih tema. Ta jednostavnost ukombinovana je sa klasičnim rokenrol motivima i ukrasima koji čine kompletan zvuk dosta zanimljivijim. Peva se o običnim, svakodnevnim temama. O matičnoj kafani gde je piće jeftino, dolazi poznata ekipa, i gde se sve pare troše, pa za račune na kraju često ne ostaje ništa. Peva se i o fudbalskim prevarantima, gde u tim ulaze tatini sinovi sa dva leva papka, dok ovi što znaju sa loptom mogu samo da okače kopačke o klin. Ostale numere mahom imaju posla sa ljubavlju i emocijama, ali na jedan prizemljen i jednostavan način, bez mnogo patetike i bez podizanja tenzije.Pošto sam duži niz godina upoznat sa radom benda, mnogo pesme su ponovo snimljene za potrebe ovog albuma, neki delovi su izmenjeni, uglavnom je to u pitanju tekst koji je blago prilagođen, a najveće poboljšanje je u produkcijskom smislu, pa pesme zvuče dosta odsečnije i jasnije. Najveći problem i dalje čini ritam mašina, koja tek na pojedinim delovima, kojih ima vrlo malo, zvuči uverljivo, dok se na ostalima jasno primećuje taj veštački udarac. U suštini, kroz duže slušanje uši se naviknu, ali i dalje se oseti jednoličnost, koju bi živi bubanj svakako razbio i doneo neke ukrase, prelaze, osećaj i sve ono što mašina nema. Solaže su najtanji delovi pesme, jer se jasno oseti jednostavnost bubnja, a na gitarama nema apsolutno nikakvih efekata koji bi dali na širini i zanimljivosti zvuku, a to bi svakako doprinelo „maskiranju“ problema. Madresi i ovaj album su svakako pank osveženje na sceni prepunoj melodičnih pankera koji vrte istu muziku kroz celu diskografiju, a samo menjaju teme od piva, preko nevernih žena do loših političara koje mrze, ali ništa ne čine da se bilo šta promeni. Drugi album malo spušta loptu u odnosu na prvi, jer je miksovan od pesama koje su nastale i dosta ranije i skoro, pa se stiče utisak slušanja kompilacije, dok prvi ima gradaciju koju pesme stvaraju svojim prirodnim tokom. Bilo kako bilo, album se može slušati u svakoj situaciji i svuda, i garantovano će svaki slušalac pronaći nešto sa čime će se poistovetiti.

Odličan rock 'n' roll ali odsviran sa punk stavom sigurno ima fanove u našoj zemlji, jer mi u prilog tome govore recimo puna svirka Gobnila u Sremskoj Mitrovici na Sirmium Rock Festu ove godine. Madresi će sigurno i više nego uspešno da se pridruže klapi bendova koji će da pune klubove u kojima se ovakva muzika sluša.Punk rock definitivno nije moj izbor muzike, ali verovatno se osećam upraovo zbog toga kompetentnim da napišem ovu recenziju. Verovatno jedini punk rock bend koji sam ikada u životu slušao su bili Ramonesi, ali i od njih samo album Pet Cemetery. Muzika zrenjaninskog benda Madresi pripada uravo tom stilu punk rocka koji su nekada negovali Ramonesi. Album Prodajem emocije je izdad pod etiketom Miner Recordingsa. Tročlani bend je nastao 2008. Punk rock sa satiričnim tekstovima u kojima opevaju situaciju u društvu, kao i njihove lične stavove, emocije, frustracije. Odlično muziciranje od strane, ovog puta mnogo koncentrisanije, a u njihovom slučaju je to značilo i usporavanje tempa. Pesme na drugom albumu su većinom odsvirane u srednjem tempu (znatno bliže rock strani jednačine), u poredjenju sa znatno bržim pesmama na prvencu (koji je bliži punk strani medalje). Ali ok, valjda je to tako i terbalo da ispadne. No to ne znači neizostavno i lošije. Naime, pesme na drugom albumu zvuče nekako zrelije, usredsredjenije, čistije ali u pozitivnom smislu.Budući da su tekstovi na srpskom jeziku omogućuju da sasvim jasno svako čuje ili pročita šta je bend hteo u kojoj pesmi da poruči. Ramonesi i Psihomodopop su ovde i više nego očigledni uticaji, i smatram da Davor Gobac Može sasvim sigurno da bude ponosan što dolaze mlade snage koje nastavljaju priču tamo gde je on sa svojim bendom stavio zarez.Odličan rock 'n' roll ali odsviran sa punk stavom sigurno ima fanove u našoj zemlji, jer mi u prilog tome govore recimo puna svirka Gobnila u Sremskoj Mitrovici na Sirmium Rock Festu ove godine. Madresi će sigurno i više nego uspešno da se pridruže klapi bendova koji će da pune klubove u kojima se ovakva muzika sluša.Moj apsolutni hit sa albuma su „Pesma sa radija“ „XL devojka“ i najbolja od njih - „Prevaranti“. I na kraju, dodatne pola ocene više zbog činjenice da bend dolazi iz mog rodnog grada – Zrenjanina. 9/10Autor by Igor Zivic